Iako mnogi magijski postupci koji su u prošlosti upražnjavani u mnogim krajevima Srbije savremenom čoveku deluju besmisleno i apsurdno, ljubavna magija nije skup proizvoljnih postupaka, već logički uređen niz simboličkih radnji.
Kako, na koji način i kojim sredstvima devojke uspevaju da “omađijaju” mladiće?
U Negotinskoj krajini, na primer, bockajući iglom jastuk, devojka govori: “Ne bodem jastuk, bodem svog suđenika: u oči, pod oči; u čelo, pod čelo; u srce, pod srce… da ne može da spava, dok mene, Jele, ne dođe da se razgovaramo, da se verimo”.
Ovaj srpski običaj svi poštujemo: Znate li zašto se novopečenom ocu cepa odeća?
A kad završi ovaj drevni magijski obred, ona je uverena da mladić koga je omađijala neće moći da odoli njenim čarima.
Ovaj, kao i drugi magijski postupci u ljubavnim činima, mnogima izgleda krajnje čudno, besmisleno i apsurdno. Savremenom čoveku sve te reči i postupci izgledaju kao skup nekih potpuno proizvoljnih gluposti.
Ali, nije tako.
Ljubavna magija nije skup proizvoljnih, bizarnih postupaka, nego logično uređen niz simboličkih radnji gde ništa nije slučajno: ni vreme, ni mesto izvođenja, kao ni postupci ni sredstva.
Istraživanje ljubavne magije otkriva simbolički jezik gde se ključni simboli promena i plodnosti, što je u skladu sa ciljem te magije – da se izazovu promene na sebi, ali i kod momka, da je zavoli i, najzad, da devojka bude plodna u braku.
Visoke zvaničnike dočekujemo uz pogaču i so, a znate li šta im tim putem poručujemo?
Najbrojniji su u ljubavnim činima, ipak, postupci čiji je cilj da magijski neposredno privuku momka, da ga opčine, zaslepe, izlude…
Da bi se privoleo na ženidbu, koriste se raznovrsna, katkad poetična i nežna sredstva.
Devojke, na primer, uoči Đurđevdana naberu travu oman i govore: “Omane, brate rođeni! Pomami (toga i toga) za mnom”.
