Home Istorija Nisu svi srpski kraljevi bili za ponos: On je oženio petogodišnjakinju i...

Nisu svi srpski kraljevi bili za ponos: On je oženio petogodišnjakinju i uradio joj nešto neoprostivo

SHARE

Ženio se nekoliko puta, a važio je za veoma hirovitu osobu

Opšte je poznato da je Srbija cvetala u vreme vladavine kralja Milutina Nemanjića. U tom vreme zemlja je bila finansijski sređena, a takođe važila je i za snažnu vojničku državu, koja je dobro diplomatski vođena.

Ono o čemu se daleko ređe pričalo kada je Milutin u pitanju jeste svakako njegov odnos prema ženama. On se ženio nekoliko puta, a važio je za veoma hirovitu osobu i velikog švalera. Milutin se ženio pet puta i uglavnom su u pitanju bili politički brakovi. Svoju prvu suprugu, tesalsku princezu, nezadovoljni Milutin je jednostavno vratio kući.

Opšte je poznato da je Srbija cvetala u vreme vladavine kralja Milutina Nemanjića

Za drugu ženu uzeo je sestru svoje snaje, Dragutinove žene, koju je zaveo kao kaluđericu. Kćeri koju je sa njom dobio dao je ime Carica. Nemirne prirode, i ovu suprugu brzo je oterao. Oženio se i po treći put, ovog puta sa princezom Anom, kćerkom bugarskog cara. U braku sa njom rodio se Stefan Dečanski.

Poslednji srpski car: Sa njim je nestala loza Nemanjića i počela agonija našeg naroda

Vizantijci su pokušali da ga naprave saveznikom, te mu vizantijski car nudio svoju petogodišnju kćer Simonidu, objašnjavajući „da je svoju kćer prosto žrtvovao da izradi otadžbini preko potreban mir“. Kralj Milutin, proglasivši prethodni brak sa kraljicom Anom nevažećim, a samim tim i Stefana Dečanskog nezakonitim sinom, ženi petogodišnju vizantijsku princezu.

Iako se ženio pet puta, od svih njegovih supruga verovatno najpoznatija je vizantijska princeza Simonida. Iako nije uticala na državnu politiku (poput Dušanove Jelene) ili bila poznat dobrotvor, ubroja se među najpoznatije supruge srpskih vladara u srednjem veku. Kada ju je otac udao za Milutina 1299. godine da bi sklopio mir sa kraljevinom Srbijom, imala je svega pet godina, dok je njen suprug imao oko četrdeset pet (uzima se da je rođen oko 1253. godine). Vizantinac Georgije Pahimer beleži da ju je lepo dočekao.

Ostaje nejasno da li je ona po prirodi bila neplodna ili je nešto dovelo do toga. Ipak, Nićifor Grigora navodi da Milutin nije bio u stanju da se kontroliše i da je već oko 1302. godine konzumirao brak sa tada osmogodišnjom devojčicom. Tom prilikom joj je, navodno, teško povredio matericu, zbog čega ona nije mogla da ima decu.

Simonida je 1317. godine pokušala da se zamonaši i na taj način pobegne od zajedničkog života sa njim

Njena majka Irina (Jolanda) je od sredine 1303. godine prešla da živi u Solun i njime je praktično samostalno upravljala, nezavisno od svog supruga Andronika II, nezadovoljna zbog njegovog odbijanja da podeli državu među svojim potomcima po zapadnjačkom modelu. Njen boravak u Solunu, doveo je do njenog zbližavanja sa srpskim kraljevskim parom koji je obasipala skupocenim poklonima. Ona je pokušala da svom zetu za naslednika poturi jednog od svojih sinova i Simonidine braće, ali u tome nije uspela, mahom zbog unutrašnjih prilika u samoj kraljevini Srbiji.

Starovekovne gozbe: Šta se zaista serviralo i čime se jelo na dvoru Nemanjića

Simonida je 1317. godine pokušala da se zamonaši i na taj način pobegne od zajedničkog života sa njim.

Te godine je umrla njena majka i ona je otputovala u Carigrad na njenu sahranu, posle čega se zadržala u prestonici. Na kraju je Milutin poslao po nju srpsko poslanstvo koje je Androniku II jasno stavilo do znanja da će Milutin doći po svoju suprugu, ako treba i oružjem. Car ju je posle toga poslao nazad u kraljevinu Srbiju, ali je ona tokom noćenja u Seru otišla u manastir i zamonašila se. Narednog jutra se pojavila pred zaprepašćenim srpskim poslanicima u monaškoj odori. Ali tada njen brat, despot Konstantin, znajući dobro kakva bi mogla biti Milutinova osveta, „razdera sestrinu monašku rizu i predade Simonidu Srbima, bez obzira na njen plač i jauk“.

Simonida se posle Milutinove smrti 29. 10. 1321. godine vratila u Carigrad i zamonašila u manastiru svetog Andreja, pošto je navodno obećala Bogu da će mu posvetiti ostatak svog života kada je spase života sa Milutinom. Ostatak života je provela kao monahinja u Carigradu.

(espreso.rs, Wikipedia)