Ona ima svoje principe i pokušava da ih prenese na đake
Već tri godine prof. dr Nada Trifković, direktorka Medicinske škole u Beogradu, primenjuje nesvakidašnji pristup u edukaciji i zabranjuje učenicima da na nastavu dolaze u nepristojnom izdanju, a od ove godine i da koriste telefon na času.
Ona je za „Blic“ otkrila kako je uspela da zabrani tetovaže, duge nokte, pirsinge, ali i mobilne telefone, ali i da đake poduči lepom ponašanju dajući im šansu, a ne kažnjavanjem.
(FOTO) Učeniku škola već dosadila: Reakcija na domaći zadatak je urnebesna
– Ne smatram da je kodeks ponašanja strog, već da vraća granice pristojnosti. Dugo se sve podrazumevalo i toliko je postalo izlizano da je sad rigidno tražiti od učenika da izbegavaju pirsinge, veštačke nokte, silikone, mini-suknje, dekoltee. Sem upadljivog izgleda postoji i konstantna agresivnost i vulgarnost u razgovoru, a najčešće se primenjuje tamo gde se najviše koristi, sa vršnjacima u školi, što je veoma žalosno. Jedini cilj je bio da se učenici vrate u granice pristojnosti – počinje pedagošku pouku dr Nada Trifković.
Kaže da je trebalo samo skrenuti pažnju na to da vulgarno nije isto što i izazovno i lepo.
– One pre svega moraju da poštuju sebe. Razumem da svako želi da drugi imaju ulepšanu sliku o njemu, ali ne razumem da neko krnji tu sliku kroz vulgarnost. Nakon dosta vremena, rada i truda ono što je pre tri godine bilo pravilo, danas je izuzetak. Stoga sada kada se neka devojka pojavi u školi u mini-suknji sa silikonima, tetovažama i pirsinzima odmah joj bude neprijatno jer je jedina takva u razredu – ističe direktorka škole u kojoj se obrazuju budući stručnjaci.
Teško je mladima postaviti bilo kakve norme bez otpora, međutim, na njenu ideju o isključivanju telefona na času, čak su se i današnji milenijalci lako navikli.
Prvi korak ka promenama pak nije se svideo njenim kolegama.
– Najviše sam se razočarala kada sam videla da je u prosveti otpor prema promenama veći nego u drugim oblastima, a očekivala sam da su ljudi koji tu rade najotvoreniji za nove ideje. Bez promena stojite u mestu. Mi prosvetari smo ti koji proizvode budućnost, a bez promena nema budućnosti. Koliko god ljudi priželjkuju promene, zbunjenost, strah, otpor su prva reakcija, stoga mi moramo biti spremni ići korak napred. Kada govorim o promenama, ključna reč je upornost – ističe dr Trifković.
Novi pravilnik o društveno korisnom radu koji stupa u škole 31. septembra, u Medicinskoj školi je još ranije zaživeo, a đaci te ustanove rado se odazivaju u akcijama pomoći.
(Izvor: blic.rs, foto: Pixabay)
