Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 14. avgusta obeležili su početak Gospojinskog posta koji traje do 27. avgusta. To je najkraći, dvonedeljni post, ali veoma strog, ispred kojeg po strogosti prednjači samo Vaskršnji. Uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre upokojenja provela u stalnom postu i molitvi.
Post traje 14 dana i izuzetno je strog. Posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu i nedeljom kada su dozvoljeni ulje i vino.
Letnji Sveti Stefan: Evo koje vremenske nepogode treba da se čuvate
Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste.
Treba imati u vidu i da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Oni su bili komšije, a ova zgrada još uvek čuva njihove tajne: Desanka Maksimović nikada nije prebolela tragičnu smrt Branka Ćopića
Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju. Oslobađanje duha i tela od pogrešnih misli i dela uz molitve predstavlja suštinu hrišćanskog posta.
Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.
(Izvor: Telegraf, foto: Pixabay)
