Ovo je, verovatno, po detaljima urbana legenda, ali automehaničar sa Crvenog krsta koga smo nazvali Milan, boem i po malo roker je posle toga dugi niz godina bio gost istih kafana i istih klubova. I kada bi ga pitali da li je istina da je sve tako uradio, samo se značajno smeškao.
Desilo se, a možda i nije, tako bi ukratko opisali urbane legende. Medju svim tim prepričavanjima za kafanskim stolom, ipak ima i istinitih, koje su nastale po pravim ljudima i pravim doživljajima.
Automehaničar, nazovimo ga Milan, bio je jedan takav pravi lik. Beogradski boem, danju je vredno radio i sticao u svojoj radnjici tu negde na Crvenom krstu, a večeri je provodio po kafanama, ali i tada poznatim noćnim klubovima, Dugi, Nani, Kino klubu. Svi su ga poštovali. Bio je vredan, radan, roker po malo, umeo je da citira Andrićeve „Znakove pored puta“ i recituje ljubavnu poeziju Pabla Nerude.
Milan je, kako je vreme prolazio, sve češće bivao meta beogradskih udavača. Automehaničarska radnja se proširila, umesto male kuće izgradio je novu, veliku, opremio je što se kaže od igle do lokomotive. Najviše se oko Milana motala, nazovimo je, Ana. Studentkinja Filološkog fakulteta, iz unutrašnjosti, stanovala je u Domu. Nije joj učenje baš išlo, ali je obožavala noćne izlaske i čari velegrada. Milanu je zapala za oko zbog dugih nogu i plave kose, i nije prošlo ni šest meseci, a njegova automehaničarska radionica je dobila gazdaricu.
Voleli ste seriju Priče iz majstorske radionice: Evo kako je nastala i ko je bio pravi Života
Bračni život nije mnogo promenio Milanove navike. I dalje je radio po ceo, otvorio jednu, pa drugu prodavnicu autodelova, vulkanizersku radnju. Uveče je i dalje bio redovan gost beogradskih kafana, u koje Ana nije zalazila. Ona je volela klubove. Ipak, uspela je da nekako studije engleskog jezika privede kraju, najviše zahvaljujući Milanu i njegovoj želji da mu žena ima što one nema, fakultetsku diplomu.
Prolazilo je vreme. Milan i Ana su sve redje vidjani zajedno. Ona je sve više išla na „studijska putovanja“ zarad učenja jezika, u šoping u Milano, na letovanja sa drugaricama. Milan je i dalje vodio onaj svoj život podeljen na posao i mesta na kojima je voleo da provodi večeri. I tako, jednog dana ga je na stolu u trpezariji sačekalo pismo, i zahtev za razvod braka. Ana je svoje stvari spakovala, i otišla kod drugarice.
Kada je u sudu započeo razvod, Ana je stalno tvrdila da je on „običan automehaničar“ i da ona, fakultetski obrazovana intelektualka ne može da izdrži njegovo psihičko maltretiranje. Milan je ćutao. Presuda je glasila da je on kriv za razvod, i da se imovina deli. Tek tada se oglasio i Milan, zahtevajući da u presudi piše da se imovina deli na pola! Celokupna. Tačno na pola! Ana je likovala, prisutni u sudnici su bili začuđeni izostankom Milanove reakcije. Ništa od imovine Ana nije niti donela, niti stekla ali, presuda je glasila, na pola!
Tužna ispovest Srpkinje koja se zbog papira udala u Švajcarskoj: ,,Prodala sam dušu i telo za 5.000″;
Kada je Ana zahtevala da dodje i uzme svoje, Milan joj je rekao, može, tada i tada. Do tog dana, Milana nije bilo ni u radnji, ni na njegovim omiljenim mestima. Društvo ga je ostavljalo „da tuguje“ zbog razvoda.
Kada je Ana u pratnji advokata i svedoka došla po svoje, prizor koji su zatekli je bio neverovatan. Sve, od automobila, preko nameštaja pa do viljušaka i kašika bilo je PRESEČENO na pola. „Baš kako piše u presudi, na pola!“ Rekao je Milan i otišao!
Ovo je, verovatno, po detaljima urbana legenda, ali automehaničar sa Crvenog krsta koga smo nazvali Milan, boem i po malo roker je posle toga dugi niz godina bio gost istih kafana i istih klubova. I kada bi ga pitali da li je istina da je sve tako uradio, samo se značajno smeškao.
