Za gledaoce je posebno zanimljiv bio deo oko poslednje krivine, gde su bolidi, nakon uzbrdice i izlaska u „ciljnu ravninu“ odskakali i po nekoliko metara. Doduše, ne samo zbog brzine, nego i zbog lošeg puta.
Te 1939. godine, bolidi Formule 1 nisu baš bili kao ovi današnji spejs šatlovi u kojima se nadmeću Hamilton, Fetel, Botas i društvo. Nisu bili ni kao onaj u kome se vozio Niki Lauda. Ali, dostizali su enormne brzine (za ono vreme) od preko 100 km na čas.
Početkom septembra uoči rata, tačnije u trenutku kada je započeo Drugi svetski rat, u Beogradu je održana Grand Pri trka Formule 1. Odnosno, tadašnjih bolida najbržeg cirkusa na svetu. Trku je organizovala Marija Karađorđević, inače pasionirani vozač, u čast 16. rođendana sina kraljevića Petra.
Dan kada su Srbi prvi put videli automobil: Poneko je razrogačio oči, poneko se prekrstio, sluteći da se sreo sa nečastivim
„Velika nagrada Beograda“ je izazvala veliku pažnju gledalaca. Bilo ih je, kako je tada pisala Politika, oko 75.000. Mesta na tribinama nije bilo, a zbog velike gužve, puštali su gledaoce i bez karata da budu uz stazu. Procena je da je i svih 80.000 ljudi posmatralo ovaj jedinstven događaj u istoriji Beograda.
Trka je vožena oko Kalemegdana, staza je bila dugačka 2794 metra. Start je bio izmedju hotela „Srpska kruna“ (danas Gradska biblioteka) i „Srpski kralj“ (restoran Park). Zatim je nastavljala nizbrdo pored Zoološkog vrta do Dušanove ulice i tehničke škole (Petar Drapšin), pored Zavoda za izradu vojne odeće (kasnije Beka), gde je skretala između gradskih bedema. Staza je onda išla pored kule Nebojše, do pošetka Karađorđeve ulice, i uzbrdo nezgodnom i zahtevnom krivinom pored hotela „Nacional“ i francuske ambasade ponovo do starta. Boksovi su bili nedaleko od starta, kod Uzun Mirkove ulice.
Za gledaoce je posebno zanimljiv bio deo oko poslednje krivine, gde su bolidi, nakon uzbrdice i izlaska u „ciljnu ravninu“ odskakali i po nekoliko metara. Doduše, ne samo zbog brzine, nego i zbog lošeg puta.
Sama trka je bila obeležena odustajanjima zbog gumi defekata, pucanja zaštitnih naočara evropskog šampiona Hermana Langa. Fon Brauhič, koji je vozio za Mercedes, u 16. krugu se preprečio na stazi klizajući na kocki kod francuske ambasade. Nuvolari i Miler su jedva izbegli da ga ne udare. Tacio Nuvolari je i pobedio u bolidu Auto uniona (danas Audi), vozivši prosečno 130,839 km na čas.
I priprema trke je bila kontroverzna. Pošto je u Nemačkoj počeo rat sa Poljskom, a Francuska je objavila rat Nemačkoj, na trci nije bilo francuskih vozača.
Zanimljivo je da su, zbog buke i uznemirenosti, životinje beogradskog Zoo vrta bile uzmeštena u lagume ispod Tašmajdana odmah posle prvih treninga.
U trci je ušestvovao i domaći vozač Boško Milenković u bugatiju. Politika je objavila da je zaostao 12 krugova, iako je po zvaničnim rezultatima bio 15 krugova iza pobednika.
