NATO se svojski trudio da sakrije svoju bruku, međutim, u tome nije uspeo…
Izveštaj sa kompletnim gubicima NATO tokom agresije na SR Jugoslaviju koji su sastavili radio-amateri iz Srbije i inostranstva najbolje svedoči o šteti koju je Alijansa pretrpela. Podaci u njemu su provereni iz nekoliko izvora…
Više od 2.000 radio-amatera u Srbiji, plus njihove kolege u inostranstvu, bilo je svakodnevno uključeno u prikupljanje podataka o naletima i udarima NATO avijacije i krstarećih raketa, o bespilotnim letelicama, helikopterima…
Glavni centar koji je skupljao sve informacije nalazio se na Novom Beogradu, a za potrebe države, kada su vanredne situacije, istovremeno je formirana organizacija radio-mreže za opasnost na celoj teritoriji Srbije.
– Naši radio-amateri imali su rane dojave iz okolnih zemalja, pa čak i iz drugih država Evrope. Imali smo radio-amatera iz Italije, pored same baze Avijano, koji nam je javljao svako poletanje aviona i smer kuda su leteli – priča Dragan Šuluburić, u to vreme mobilisani radio-amater i predsednik radio-kluba u Ivanjici.
Mnogo materijalnih i tehničkih dobara, ali, što je još važnije, ljudskih života, spaseno je pravovremenom informacijom koju su radio-amateri prenosili i tako izveštavali građane, službe spasavanja, civilnu zaštitu, ali i vojsku i policiju o nastupajućim opasnostima i dešavanjima na terenu.
– U unutrašnjosti Srbije imali smo isturene osmatračke jedinice po brdima. Birali smo najviše vrhove i to one iz pravca nadolazećih aviona, u mom konkretnom slučaju, iz Bosne. Te osmatračke jedinice su na tri sistema veze javljale podatke nama u centar. Zašto u tri sistema? Zato što bismo, u slučaju da nam naprave smetnju, mi sa kratkotalasnom stanicom direktno stupali u kontakt sa centralnom stanicom na Novom Beogradu, koja bi dalje prosleđivala informacije vojsci i policiji – objašnjava Šuluburić.
Pored onih koji su svesrdno pomagali, bilo je i onih koji su žestoko odmagali.
– Najviše se to dešavalo po Bosni i Hrvatskoj. Bio je radio-amater u Hrvatskoj koji se oglašavao pod imenom Kuku i on je imao snimak koji je stalno puštao na frekvenciji i ometao rad naše mreže. Kasnije sam čuo da je eliminisan.
Radio-amateri bili su svesni opasnosti koja ih vreba, ali nisu imali vremena da o tome razmišljaju.
– Mi smo svi bili svesni da pritiskom na taster radio-stanice naš signal postaje vidljiv na neprijateljskim monitorima i uređajima za prisluškivanje. Oni su tačno mogli da lociraju svaku našu radio-stanicu, ali s obzirom na to da je u Srbiji u svakom momentu bilo preko 2.000 radio-stanica, bilo je apsurdno da se takvi ciljevi gađaju – navodi on.
 Procurela istina o gubicima NATO 1999: Ovo su od nas krili punih 20 godina){kind=link}