Sveti Jovan se odvajkada smatrao Božjim kumom, i zato svaki čovek, na njegov dan treba da misli o svojim željama
Pravoslavni vernici 20. januara slave Jovanjdan jer se veruje da je tada Sveti Jovan Krstitelj na reci Jordanu krstio Isusa Hrista. Naši preci su na taj dan izvodili razne rituale pokušavajući da saznaju šta ih čeka u budućnosti i moleći sveca da im pomogne u ostvarenju želja.
Svi znaju delove teksta koje matičar izgovara mladencima, ali retko ko zna ko je autor
Sveti Jovan Krstitelj rođen je nedaleko od Jerusalima, njegov otac Zaharija bio je prvosveštenik, a majka mu se zvala Jelisaveta. Rođenje, život i smrt ovog sveca praćeni su čudima Božjim: Zahariju se, dok je služio u hramu, javio anđeo Gospodnji, kazavši da će mu žena, iako stara, zatrudneti i roditi sina.
Došapnuo mu je i da sinu treba dati ime Jovan i da će se kroz njega mnoga srca obratiti Gospodu. Zaharija je bio zbunjen i nije poverovao u vest arhangela, zbog čega je ostao nem do rođenja Jovanovog. Tada se uverio da mu je sin čudotvorac kojeg je Bog poslao da pripremi dolazak obećanog Spasitelja.
Onaj ko veruje u čuda i želi da sazna svoju sudbinu ne bi li na njoj poradio, svake godine pred Svetog Jovana treba da sledi stari ritual, ali i da pripremi meleme od bilja koji će ga osloboditi uticaja negativnih zračenja. Sveti Jovan se odvajkada smatrao Božjim kumom, i zato svaki čovek, na njegov dan treba da misli o svojim željama.
Na Svetog Jovana vernici se ne vesele, a po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Kaže se da je posle Nikoljdana i Đurđevdana, Jovanjdan treća slava koju Srbi najviše slave.
Dušanov zakonik bi iskorenio kriminal u Srbiji: Ovih 6 članova zakona Cara Dušana svi bi se plašili!
U noći između Bogojavljenja i Jovanjdana nebo se otvara i Bog osluškuje, a Jovan prepoznaje one koje je preko sveštenika ili Duha svetoga krstio, i moli Gospoda da im podari zdravlje i ispuni želje. U noći između Bogojavljenja i Jovanjdana izvodi se mnoštvo rituala, a najčešće onaj kojim se proriču budući događaji.
Ovaj obred bio je naročito popularan među starim i bolesnim ljudima, koji su želeli da saznaju da li će dočekati sledeći Jovanjdan. U ponoć između ova dva praznika odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.
(Izvor: Telegraf, Kurir, foto: Wikipedia, Pixabay)
