Home Vesti Čovek koji se nije plašio Tita: Smrt ovog političara ostala je najveća...

Čovek koji se nije plašio Tita: Smrt ovog političara ostala je najveća misterija Jugoslavije

SHARE

Bila je to vest koja je šokirala celu Jugoslaviju. 6. novembra 1964. godine, na Ibarskoj magistrali, poginuo je Slobodan Penezić Krcun, bivši načelnik Ozne, predsednik Izvršnog veća Srbije i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita sa kojim se, baš negde u to vreme, posvađao

Krcun je rođen 2. jula 1918. godine u Užicu, u porodici Spasoja Penezića, kafedžije, kao prvo dete u njegovom drugom braku sa tekstilnom radnicom Vidosavom. Za vreme velike privredne krize otac je bankrotirao i umro 1934. godine. Sav teret oko izdržavanja dece pao je na majku.

Legenda kaže da vladari nisu voleli ovaj grad: Tito je obišao svet, ali nikad nije kročio u Čačak

– Napad sila Osovine na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine zatekao je Krcuna u Beogradu i on je istog dana krenuo kući. U Zlatiborskom srezu radio je na pripremi ustanka i formiranju Zlatiborske partizanske čete. Posle oslobođenja Užica, septembra 1941. godine, imao je zadatak da organizuje borbu protiv „pete kolone“. U Užicu je ostao sve do pada Užičke republike, 29. novembra 1941. godine – ispričao je istoričar Ognjen Karanović na tribini “Krcun – tragedija jedne epohe: biografija Slobodana Penezića“ održanoj nedavno u u klubu “Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.

Prilikom povlačenja partizanskih jedinica iz Sandžaka, juna 1942. godine, postao je rukovodilac Politodela Druge proleterske udarne brigade, a uskoro, kod Mrkonjić Grada, postao je zamenik političkog komesara brigade.

Aprila 1943. godine postavljen je za političkog komesara brigade, a septembra iste godine, određen je za političkog komesara Druge proleterske divizije s kojom je učestvovao u oslobađanju Sandžaka.

Posle toga nalazio se sa Drugom i Petom krajiškom divizijom koje su išle u Srbiju do Ibra, i natrag u Crnu Goru, gde se oformila grupa rukovodilaca za Srbiju, koji su juna 1944, otišli na Vis. Tu je Krcun izabran u Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju i određen za načelnika Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA) za Srbiju.

(FOTO) Ona i danas postoji i upisana je kao kulturna baština: Ovo je kuća gde je nastala Jugoslavija

– Jedan od najvećih uspeha službe koju je vodio bilo je hapšenje Draže Mihailovića – ističe Karanović.

Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je mnoge odgovorne društvenopolitičke funkcije u republici i federaciji. Od novembra 1946. do decembra 1953. godine bio je ministar unutrašnjih poslova u prvoj, drugoj i trećoj Vladi Narodne Republike Srbije. Od 16. decembra 1953. bio je potpredsednik, a od 9. juna 1962. godine predsednik Izvršnog veća Skupštine Socijalističke Republike Srbije.

Smrt na Ibarskoj

Slobodan Penezić Krcun poginuo je 6. novembra 1964. godine u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, u blizini sela Šopić kod Lazarevca oko 12 i 40 časova. Automobil marke OLDSMOBIL registarskih oznaka BG 20-55, u kome se nalazilo pet osoba, sleteo je sa druma u udario u drvo.

– Tog dana, zajedno sa visokim republičkim funkcionerima – Svetolikom Lazarevićem Lazom i Ljubomirom Mijatovićem krenuo je na Sresku konferenciju Saveza komunista u Titovom Užicu – priča istoričar.

Zvaniči izveštaji kažu da se automobil kretao velikom brzinom po klizavom putu. Padala je kiša i put je bio pokriven prašinom koju je izbacivala obližnja termoelektrana. Automobil je pre nesreće obišao kombi i onda, iz nepoznatih razloga izgubio pravac, udario u stub-branik koji ga je ponovo vratio na kolovoz, potom udario u drugi stub-branik i potom sleteo sa puta. Uprkos velikom nagibu auto se nije prevrnuo, već je svom snagom udario u drvo jasena.

Krcun je, po zvaničnoj verziji, bio živ u trenutku kada ga je milicija koja je došla na mesto nesreće izvukla iz vozila. Smešten je u policijsko vozilo i krenuo ka Lazarevačkoj bolnici. U toku puta, Krcun je preminuo.

– Dana 8. novembra 1964. godine, Krcun je sahranjen u Aleji narodnih heroja u Beogradu. Srbija je toga dana plakala. To je bio vapaj porobljene nacije koja je imala razvijenu svest ili podsvest o tome u kakvom stanju se nalazi u državi za koju je dva puta krvarila, ali i zbog izvesne nemoći da taj svoj status promeni – zaključio je Karanović na kraju tribine.

Čovek koji se nije plašio Broza

Razlaz između Tita i Krcuna o kome se šuškalo po hodnicima i po kuloarima velike Jugoslavije dao je povoda za priče o nameštanju saobraćajne nesreće u kojoj je Krcun poginuo. Neke od ovih priči održale su se do današjih dana.

Pričalo se da se Krcun osilio, da se Titu nije svidelo njegovo slobodno iznošenje mišljenja u javnosti, da je problem što je Krcun bio “previše” Srbin…

Istoričar Venceslav Glišić u svom radu opisao je poslednji susret Krcuna i Tito koji se odigrao 1963. godine na Brionima. Krcun je tada navodno rekao maršalu da je nekorektan prema Srbima da su mu uvek srpski ratni komandanti sumnjivi i da se udaljava od sebe i naroda.

Porše ukrao od tenisera, policiju dovodio do ludila, navijači ga spasili na Slaviji: Kako je Fantom digao Beograđane na noge i prkosio Titovom režimu, a stradao u čudnoj saobraćajnoj nesreći

Priča kaže da se Tito mnogo naljutio i hteo da se udalji, a da mu je Krcun dobacio: „Jedino ne znam kad će doći red na nas dvojicu”, misleći pri tom na sebe i Rankovića.

Ubrzo posle toga došlo je do saobraćajne nesreće.

Priče o zaveri i nameštenom ubistvu, a ne nesrećnom slučaju krenule su skoro odmah. Bile su podgrejane i činjenicom da Tito nije prisustvovao sahrani. Nije poznato gde je bio 6. novembra, ali je 7. na Brdu kod Kranja primio američkog glumca Kirka Daglasa.

Oni hrabriji prepričavali su i vic u kojem Tito, kada mu saopšte da je Krcun poginuo, pogleda na sat pita: “U majku mu Božiju, već je pola jedan?!”

(Wikipedia, dnevno.rs)