Ispovest dvojice pripadnika Vojske Jugoslavije, Šefka Tairovića iz Niša i Bobana Milenkovića iz Vranja, nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Njih dvojica su zarobljeni u proleće 1999. godine na teritoriji Kosova i Metohije, u vreme bombardovanja SR Jugoslavije, i preživeli su pravu golgotu.
(VIDEO) General Pavković: Bitka za Košare je bila strašna, ali na Paštriku je bilo još gore! B-52 i B-1 su sejali tepihe bombi po našim borcima dok su vodili bitku sa OVK
Roditelji Šefka, Dane Hajriza i Farija Tairović, ispričali su potresne detalje o mesec i po dana koliko je njihov sin proveo prvo u tamnici u Albaniji, a potom i u jednoj bazi NATO-a u Nemačkoj. Ostala je zauvek u sećanju rečenica njegove majke Farije, kojoj se sin poverio po dolasku u Srbiju i Niš: „Na Kosovu, kada je zarobljen, mučili su ga nekoliko dana Šiptari. Posle je prebačen u Albaniju, gde su ga tukli vezanog, mučili strujom i gde mu nisu davali hranu i vodu.”
Farija je od sina saznala gde je posle kidnapovanja bio: „U Albaniji u zatvoru je automatom udaren mučki u potiljak, ispričao mi je, i tada je zadobio teške povrede glave i mozga. Iako je bio povređen, u zatvoru u Albaniji su nastavili da ga muče i tuku, a onda su ga prebacili u Nemačku, gde su se nad njim takođe iživljavali”, ispričala je Farija Tairović.
Šefko Tairović se po povratku iz zarobljeništva dugo lečio, čak i u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici pored Niša, a onda se oženio i sa porodicom otišao u jednu od zapadnoevropskoj zemalja, gde i sada živi i radi. Ovo je njegova ispovest:
„Kod Junika su nas presreli i razoružali albanski teroristi. I zarobili. Vezali su nam ruke i počeli da nas tuku. Zarobljeni smo rano ujutru, a posle pešačenja od nekoliko sati zatvorili su nas u neku prostoriju. Sve se odigralo u brdima iznad Dečana. Vezali su nam poveze preko očiju i narednih 20 dana nisam video ni gde sam, ni gde me vode. Proveli smo nekoliko dana u zatvoru na Kosovu, a onda su nas helikopterom prebacili u Albaniju. Tamo smo bili sedam dana i tu su nas stalno ispitivali i tukli. Tražili su od mene da priznam da sam mučio Albance, da smo ih zarobljavali i streljali, neprestano su insistirali da priznam da smo bili teroristi. Ćutao sam sve vreme. Posle sedam dana avionom sam prebačen u Nemačku. To mi je krišom, da niko ne čuje, rekao jedan Makedonac, koji je bio prevodilac. Rekao mi je da smo negde pored Frankfurta. I u Nemačkoj su mi stalno bile vezane ruke na leđima i oči. Nisam video nikoga, a uvek je kod mene u prostoriji u kojoj sam bio bilo po nekoliko ljudi. Pune dve nedelje, iz dana u dan, ponavljano mi je da moram da priznam i nešto da potpišem, i da ću posle toga da budem pušten. Nisam ništa potpisao, nisam imao šta da priznam. Mučen sam stalno, a vodu i malo hrane dobijao sam jednom dnevno.”
Nestvarna priča iz pakla Košara: Kako je vodnik Jaguar poveo 12 srpskih vojnika i naterao u beg 300 OVK specijalaca
Posle najtežih dana u životu provedenih u Albaniji i Nemačkoj Šefko Tairović je vraćen u Srbiju. Prevezen je, kako je ispriča, do mađarsko-jugoslovenske granice i tu su ga preuzeli naši vojni organi i odvezli u Niš. U vojsku se više nije vraćao.
Boban Milenković iz Vranja, drugi vojnik Vojske Jugoslavije, koji je sa Šefkom Tairovićem bio zarobljen i mučen u zatvorima na Kosmetu i logorima u Albaniji i Nemačkoj, ponovio je priču svog saborca:
„Zarobljen sam na redovnom zadatku, u patroli 13. aprila 1999. godine. Od karaule na Košarama krenuo sam do položaja naše vojske, kada sam presretnut u zasedi šiptarskih terorista. Napadnut sam s leđa, oboren i odmah vezan. Sa povezom preko očiju i usta, sa vezanim rukama na leđima i nogama, ubačen sam u neko vozilo, pretpostavljam u kamionet, i odveden u nepoznato.”
Preživeli pakao Košara i pad MiG-a 29, poginuli u miru u saobraćajnim nesrećama: Kako se okrutna sudbina poigrala sa srpskim herojima
O ostalim danima Boban Milenković tada je ispričao veoma potresne detalje: „Na Kosovu sam mučen i besomučno tučen bez prestanka nekoliko dana, a onda smo prebačeni u Albaniju, a posle velike torture, sedam dana bez vode i hleba, u lancima, u hladnom i tamnom podrumu, avionom sam prebačen u Nemačku. Saslušavanja su nastavljena, menjali su se ljudi koji su me ispitivali. Tražili su od mene da odam brojno stanje jedinice u kojoj sam bio na Kosovu, kakvo oružanje posedujemo, šta su planovi vojske i moje jedinice, ko komanduje. Jednoga dana u posetu su mi došli predstavnici Međunarodnog crvenog krsta i dok su oni bili kod mene jedan od prevodilaca, Makedonac, rekao mi je da smo u Manhajmu, u Nemačkoj. Predstavnici Crvenog krsta obećali su da će obavestiti moje roditelje, ali nisu to učinili… Tada sam sreo i Šefka Tairovića, koji je doveden u moju ćeliju i saznao da je i on zarobljen i mučen kada i ja. Ispitivanja su nastavljena sve do 18. maja, kada mi je rečeno da vratim zatvorsko odelo koje sam dobio i kada mi je data nazad moja vojnička uniforma. Odvezli su nas na aerodrom i potom avionom do Budimpešte, a odatle vojnom kampanjolom do srpske granice gde smo predati našim vojnim organima. Dva dana sam posle toga proveo u Beogradu, a onda mi je kupljena autobuska karta i krenuo sam za Vranje.”
U Vranju su Bobana već bili prežalili.
(Izvor i foto: Politika.rs)
